Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
22/12/2009
Редни број
0007
Изворни назив
Адакале у доба Турака
Предмет – област
Војска
Аутор или издавач
Техника
новинска ксилографија
Година Век
19.
Коментар
Адакале или Ада-Кале (тур. ада; острво + кале; град) је некадашње острво и насеље на Дунаву у Текијско-оршавској долини, између горње клисуре Казана и низводне Сипске клисуре, код ушћа реке Черне на граници према Румунији. Било је дуго 1750 m. а широко 500 m. Адакале су још Римљани утврдили и на темељима тих утврђења грађена су друга, тако је оно увек служило у војне сврхе, јер је онај ко је био његов господар, господарио је пловидбом кроз Ђердап. Аустријанци последњи обнављају древна утврђења најпре 1689 када цар Леополд I гради утврђење које назива Нова Оршава, јер се налазио 3 km низводно од румунског града Оршаве, а затим и знатно појачање 1718-1738 када је имало 5 кула, од којих 4 угаоне, а једну са шанчевима на најистакнутијем делу Алион брегу. Године 1718 ту је био царски стан одакле је цар Јосиф I посматрао борбу са турцима. Турци су га населили после Асутријске окупације 1718-1739, па до његовог потапања ту је био турско насеље. Адакале је често мењало господаре. Било је српско, турско, аустро-угарско и на крају румунско. Тек 1878. по Берлинском уговору Турска напушта Адакале. После Балканских ратова од 1913 је у поседу је Аустро-Угарске, а после Првог светског рата припало је Румунији. На овом острву је 25. јула 1804. за време Првог српског устанка, српска потера предвођена Миленком Стојковићем, ухватила је и погубила четворицу београдских дахија Аганлију, Кучук Алију, Мула Јусуфа и Фочић Мехмед-агу. Острво је било чувено по виновој лози званој адакалка. Потопљено је 1971. године изградњом Хидроенергетског система Ђердап.
Додатак
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери