Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
12/1/2010
Редни број
0612
Изворни назив
Град Голубац у Србији
Предмет – област
Места,Тврђаве
Аутор или издавач
Техника
новинска ксилографија
Година Век
око 1885. 19.
Коментар
Додатак
Голубачки Град или Голубац је средњевековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 км низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.Голубац се први пут се помиње у угарским изворима датираним у 1335, 1337, односно 1342 годину. Не зна се када и ко га је подигао, али је његову основу тј. Горњи град подигао српски односно православни великаш о чему сведочи и православна капелица у саставу 4. куле. Град је потом проширен (на задњи и предњи град) током српске или мађарске власти, иако није искључено да је у старту изграђен у овој величини. Последњу фазу у градњи спровели су Турци ојачавши 6,7,8 и 9. кулу и додавши у продужетку спољашњег бедема ниску артиљеријску кулу (10.) која је контролисала Дунав и штитила пристаниште за шајке које се уз њу налазило. •Налазио се у саставу државе кнеза Лазара,који је села у околини давао као метохе манастирима. Одмах након Косовског боја, 1389 године, у њега улази Бајазит I. Нашао се у рукама Мађара који га 1403 године предају деспоту Стефану, када је он постао угарски вазал. Град је требало, према уговору из 1426 године, да по деспотовој смрти (Стефан умире 1427 године), заједно са Београдом, буде предат Мађарима. Међутим, командант града војвода Јеремија га, из непознатих разлога, предаје Турцима. Према Сегединском миру, из 1444 године, између Мађара и Турака, српска Деспотовина бива обновљена и у њен састав улази и Голубац. Након смрти деспота Ђурађа 1456 године, Турци га освајају. Мађари успевају да га освоје 1481 године, али га врло брзо напуштају. Поглед на главну капију Горњи град и капија (ВИ)Од тада па до 1867 године, када га, са још неким градовима у Србији, Турци предају кнезу Михаилу, Голубац се скоро све време налазио у њиховим рукама. За кратко су га држали Аустријанци(1688 - 1690) и српски устаници током Кочине крајине и Првог српског устанка. •Мада постоје извори који говоре да је кнез Лазар, држао земље око града, али не и саму тврђаву, коју је више пута, без успеха, оспедао.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери