Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
16/2/2010
Редни број
0053
Изворни назив
Ђорђе Стратимировић (1822 - 1908), ђенерал и вођа Српског покрета 1848. год
Предмет – област
Војска,Личности
Аутор или издавач
Техника
новинска ксилографија
Година Век
око 1875. 19.
Коментар
Додатак
Ђорђе Стратимировић (7. фебруар 1822. године, Нови Сад – 15. децембар 1908. године Беч) био је командант српске војске 1848. године и потиче из јако угледне куће породице Стратимировић из Кулпина. Рођен је у Новом Саду 7. фебруара 1822. године и прве поуке је примио у родитељској кући од свештеника кулпинских Словака. Нижу гимназију је завршио у Новом Саду (1837—41, а кадетси курс, звани Математика, у Тителу. Војничко образовање стиче на инжињерској академији која је била војничка школа. Ђорђе Стратимировић је после школовања на Војној академији постао потпоручник и служио у Милану, Павији и другим италијанским местима. Из личних разлога одрекао се 1843. војне службе и настанио се у Кулпину, где се бави економијом. Почетак револуције 1848. године га је затекао у Новом Саду. На Мајској скупштини у Сремским Карловцима,где је Ђорђе Стратимировић заступао Кулпин, изабран је за председника Главног одбора народа српског који је требао да руководи устанком. До доласка војводе Стевана Шупљикца водио је све војне послове и био централна личност српског покрета. Стојећи на челу напредних, демократских и антиаустријских расположених кругова у српском грађанству, долази у скукоб са патријархом Јосифом Рајачићем. Победом Контрареволуционарне и конзервативне струје, с Рајачићем на челу, Стратимировићева улога у другом раздобљу покрета била је мање значајна. После слома револуције 1849. ступио је поново у аустријску војску и од чина коњичког потпуковника дошао до чина генерлмајора. Пензионисан је 1859. и у неколико махова вршио је дипломатске мисије за Аустрију у Црној Гори, на Крфу, у Епиру, Србији и Италији.Два пута био је посланик у Државног сабора у Будиму, а неколико пута посланик на српским народним-црквеним саборима у Карловцима. У току политичке делатности бавио се и новинарством. Од 1873. године станује у Новом Саду. У српско-турском рату 1875. ставио се на располагање српској влади, али је осумњичен да ради за интересе Аустрије, па је морао напустити Србију. Многе Стратимировићеве политичке акције, нарочито веза са мађарском емиграцијом из шездесетих година, односно са чешким политичарима, конспиративне акције у вези с решењем Источног питања, као и сарадња са двором у Бечу, још нису довољно расветљене. После 1877. године повукао се из јавног живота и преселио у Беч где је живео повучено све до своје смрти 15. децембра 1908. године. Написао је аутобиографију која је изашла на српском и немачком језику, коју је објавио његов син Ђорђе 1913. године. Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери