Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
5/1/2010
Редни број
2725
Изворни назив
Сербске летописи за год. 1825. (Летопис Матице српске)
Предмет – област
Часопис
Аутор или издавач
Георгије Магарашевић
Техника
штампа
Година Век
1824. 19.
Коментар
Додатак
Летопис Матице српске је књижевни часопис који се бави и другим уметничким, као и научним и друштвеним темама. Летопис је покренут 1824. и претежно је књижевног карактера. Третира историјска питања, језик, књижевну науку као и оближње дисциплине. По сопственом разумевању је огледало националног културног и научног живота српског народа. Најстарији је српски часопис међу онима који и данас излазе. Покренуо га је 1824. године Георгије Магарашевић. Прва књига под називом Сербске летописи изашла је крајем 1824. године са ознаком за 1825. Часопис је уређиван у Новом Саду а штампан у Будиму. Одзив публике је био слаб, тако да је Магарашевић најавио обустављање часописа ако му родољубиво грађанство не притекне у помоћ. Овај апел је био повод да се у Пешти оснује књижевно друштво Матица српска које је, између осталог, на себе преузело бригу око даљег издавања Летописа. После Магарашевићеве смрти, 1830, уредништво преузима Јован Хаџић (Милош Светић) и часопис постаје стварни орган Матице српске и и књижевне групе око ње. У пештанском периоду (1830—1864) Летопис је неговао словенску књижевну и културну узајамност, али је све више пажње посвећивао посвећивао српској и осталим јужнословенским књижевностима, нарочити под уредништвом Јакова Игњатовића (1854—1856), који је покушао да га модернизује и од њега направи трибину савременог књижевног стваралаштва. Под утицајем моћних и конзервативних патрона Јована Хаџића и Саве Текелије, Летопис је штампан старим правописом. Није излазио 1835. и 1836. године јер је Матица српска тада била укинута. За обнову Матице и Летописа веома је заслужан Теодор Павловић, који је био уредник часописа од 1832. до 1841. године. У овом периоду часопис неколико пута мења име (Сербскиј летопис, Новиј сербскиј летопис). После пресељења у Матице српске у Нови Сад 1864, Летопис све више постаје историјски и књижевно-историјски, а текући књижевни живот се манифестује кроз друге часописе. По доласку у Нови Сад Летопис уводи нови правопис а 1873. године мења и име у Летопис Матице српске. У овом периоду уређивала су га три уредника: Антоније Хахић, Јован Бошковић и Милан Савић. За време Првог светског рата Летопис је обустављен а обновљен је 1921. под уредништвом Васе Стајића. До 1924. излази нередовно и стално мења уреднике. Марко Малетин га уређује од 1924. до 1929. године и успева да од Летописа начини актуелну месечну публикацију која прати књижевни, културни, економски и политички живот. Од 1933. године уређује га Никола Милутиновић све до Другог светског рата. После рата редакцију преузима Живан Милисавац. Године 1953. часопис је покренуо питање српскохрватског књижевног језика што је резултирало Новосадским договором из 1960. године и радом на састављању заједничког српско-хрватског правописа.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери