Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
26/2/2010
Редни број
1998
Изворни назив
Српски књижевници: Мита Поповић, песник (1841-1888)
Предмет – област
Личности
Аутор или издавач
Техника
литографија
Година Век
19.
Коментар
Додатак
(Баја, 3. јул 1841 - Будимпешта, 8. јун 1888) је био српски песник из Угарске. Рођен је у веома сиромашној породици Наума и Јулијане Поповић, рођене Кресојевић. Мита Поповић је имао браћу Ђену и Јоцу, те сестру Милицу. 1852. године напрасно умире отац Наум, а породица постаје још сиромашнија. Поповић је био одличан ученик. Мајка је желела да Мита постане калуђер, па га је послала у Сремске Карловце. Међутим, незадовољан стеченим искуствима Мита Поповић се 1855. вратио у Бају да заврши гимназију. Матурирао је 1861. године и по препоруци његовог професора Јожефа Калмара (мађ. Kalmár József) и по препоруци директора бајске гимназије и главног судије града Баје, одмах је успео да упише права у Пешти. Био је члан "Преоднице" и питомац Текелијанума. Државни испит је положио одличним успехом 1863, а следеће године га је испитна комисија предложила да ради у суду. 1869. је стекао звање меничног адвоката. Радио је у Магистрату у Баји као велики бележник до 1872. године. 1771. године оженио се са Милом Савић. Године 1877. године када су Мађари славили турску побед над Русима, Мита Поповић као Србин није желео да учествује у том слављу, па је изненада био присиљен да напусти Бају. Желео је да оде у Нови Сад, али се 1878. преселио у Сомбор, где је живео до своје душевне болести 1886. године. Одржавао је пријатељске везе са угледним Србима онога доба у Угарској: Светозаром Милетићем, Јованом Јовановићем Змајем, Лазом Костићем. Посебно су му били блиски Стеван В. Поповић, Јован Пачу, Ника Грујић Огњан и други. Умро је у Заводу за умоболне у Будимпешти 1888. године.Мита Поповић у својој младости није или је веома слабо говорио српски. Песме је почео пистаи на мађарском језику и био је веома цењен због тога. Писао је под утицаје мађарских романтичара Шандора Петефија (мађ. Petőfi Sándor), Јаноша Арања (мађ. Arany János) и Михаља Верешмартија (мађ. Vörösmarty Mihály) Српски је почео да учи од 1862. године. Исте године је испевао своју прву песму на српском Ој. По какартеру био је често депресиван, црним мислима и тугом. Поповић је писао у романтичном маниру и његове песме су своједобно биле веома популарне на које су многи композитори компоновали мелодију (Јован Пачу, Аксентије Максимовић, Мита Топаловић, Драгутин Блажек итд). Ушао је у књигу Знаменити Срби 19. века Андре Гавриловића. Његове песме штампају сви значајни српски листови Даница, Летопис Матице српске, Голуб, Преодница, Стражилово и Јавор Најпознатије песме Мите Поповића су О Видову-дну (Сабљо моја димишћијо), Под липом, Напред!, Направићу шајку, У гори, Шалајдалајданом, Гусле моје јаворове. Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери