Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
16/2/2010
Редни број
0151
Изворни назив
Аћим Чумић (1836 - 1901)
Предмет – област
Личности
Аутор или издавач
Техника
фотографија
Година Век
19.
Коментар
Додатак
Аћим Чумић (Трешњевица код Крагујевца, 1836 – Кусадак, 27. јул 1901) је био професор права, судија, председник владе Србије. Студирао је право у Хајделбергу и Паризу. Радио је као професор гимназије, затим у суду. За професора казненог права на Великој школи поставњен је 1865. године. Учествовао је у раду уставног одбора из 1868. године и био запажен по речитости и предлогу да се влада стави под надзор државног савета, а не скупштине. Био је политичар конзервативне оријентације, близак старијим политичарима Илији Гарашанину и Јовану Мариновићу, и предводник групе младоконзервативаца. Био је темпераментан човек, оштрог језика. 1871. године постао је председник београдске општине, али га је либералско намесништво, на чијем челу се налазио Јован Ристић, убрзо збацило. Потом се бавио адвокатуром у Београду, да би 1873-1874. године био министар унутрашњих дела у Мариновићевом кабинету. 25. новембра 1874. године Чумић је заменио Мариновића и сам постао председник владе. Задржао је министарство унутрашњих дела. Пошто влада није уживала поверење скупштине, то је већ после три месеца, 22. јануара 1875. године, била замењена другом. Потом је постављен за судију Касационог суда. Од стране либералске владе ухапшен је 1878. године због наводног учешћа у Тополској буни и осуђен на смрт заједно са Јевремом Марковићем, али је убрзо помилован и осуђен на 10 година робије. Пуштен је из затвора по паду Ристићеве владе и доласку напредњачке 1880. године. Касније се више није бавио политиком. Током 1880-тих година био је владин представник ('комесар') код друштва за изградњу и експлоатацију српских железница. Веома се ангажовао на подизању Коларчевог фонда. Написао је следећа дела: Касацијона власт (1867) и Задужбине у одбрани Српства (1890). Био је члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије од 1892. године. Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери