Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
3/2/2010
Редни број
1467
Изворни назив
Самуило Маширевић, српски патријарх (1804-1870)
Предмет – област
Личности,Религија
Аутор или издавач
Техника
новинска ксилографија
Година Век
око 1885. 19.
Коментар
Додатак
Самуило Маширевић је био српски патријарх од 1864. до 1870. године рођен у Сомбору.Осим многих истакнутих грађанских интелектуалаца XIX века, правника, професора, књижевника, политичара и другах јавних радника, у Сомбору је поникло и неколико црквених великодостојника, као што су: Гедеон Петровић, Платон Атанацковић и Самуило Маширевић. На највишу лествицу црквене хијерархије доспео је Самуило Маширевић. Маширевић се родио у Билићу, код Сомбора 1804. године. Након теолошких студија закалуђерио се. Када је 1836. године произведен за архимандрита, његов вршњак и пријатељ Јован Стерија Поповић штампао је у Будиму оду Самуилу Маширевићу. Године 1853. изабран је за банатског епископа у Темишвару. Једанаест година касније изабран је за арихиепископа и митрополита карловачког и патријарха српске православне цркве. У његово време отцепили су се православни Румуни из Ердеља и Баната од карловачке митрополије, којој су се, сто година раније, прикљчили, да би избегли масовно унијаћење које је тада вршено у румунском делу Баната и Ердељу. Под Маширевићевим председништвом одржан је у Сремским Карловцима Српски народни црквени сабор 1864—65. године, на којем је донето ново устројство карловачке митрополије. To устројство је 1868. године потврдио цар Фрања Јосип, познато под именом царски рескрипт. По овоме рескрипту управљало се карловачком митрополијом све до тридесетих година прошлог века. Као патријарх, Маширевић је био човек чврсте руке и много се ангажовао на сређивању прилика у организацији српске православне цркве, нарочито према положају свештеничког сталежа и црквене хијерархије. Написао је више расправа о проблемима православне цркве. На Народном црквеном сабору у Карловцима, одржаном 1869. године, Маширевић је дошао у сукоб са посланицима Милетићеве странке о питању избора председника Сабора. У ствари, то је била само прва јавна манифестација размимоилажења Маширевића и Милетићеве странке, која је тињала раније. Због сукоба са Милетићевцима овај сабор се распустио, не решивши многа важна питања нарочито из области школства. Самуило Маширевић је умро у Сремским Карловцима 1870. године.Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери