Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
3/2/2010
Редни број
1445
Изворни назив
Платон Атанацковић, епископ бачки (1788-1867)
Предмет – област
Личности,Религија
Аутор или издавач
Техника
новинска ксилографија
Година Век
око 1885. 19.
Коментар
Додатак
(10. јула 1788, Сомбор — 21. априла 1867, Нови Сад), епископ будимски (1839-1851) и бачки (1851-1867), писац, политички радник и велики добротвор српске просвјете.Његово световно име било је Павле. Гимназију и богословију завршио је у Карловцима, затим је положио учитељски испит, оженио се, запопио и постао учитељ у Сомбору 1809. Ускоро се истакао као добар педагог и постао први професор прве српске препарандије у Сентандреји код Будима (1812 до 1815). На том положају остао је пуних седамнаест година и када је препарандија премјештена у Сомбор (1815—1829). Уз то је био и парох сомборски. Када је 1824 остао удовац, наумио је да се закалуђери. Представници цркве замјерали су му, што је раније писао против монаштва и морао је дуже времена да проведе као испосник у манастиру Крушедолу, гдје се и закалуђерио 1829. Послије тога убрзо је постао игуман и архимандрит, прво у Шишатовцу, а касније у Бездину. 1839. постављен је за будимског епископа. За вријеме српског устанка против Мађара 1848. дошао је у врло незгодан положај. Раније већ понуђено му мјесто начелника за православну цркву у маџарском Министарству Просвјете успио је да одбије на згодан начин, али је бива приморан да се прими управе над цијелом српском црквом под угарском влашћу, када је патријарх Рајачић, као духовни вођ побуњених Срба, проглашен издајником. Та околност, уз премјештај Атанацковића у бачку епархију силом државне власти, била је повод каснијег дуготрајног сукоба с патријархом, иако се Атанацковић међутим придружио српској војсци код Сомбора и с њом прешао у Срем. Тај спор подастакао је Атанацковића да напише своју апологију и штампа је у Бечу 1850, под насловом Аналитика. Велико родољубље Атанацковића огледа се у његовим даровима српским просвјетним институцијама. Он је дао 40.000 форинти за оснивање српске правне академије у Новом Саду, купио је штампарију Др. Медаковића и поклонио је српској новосадској гимназији, основао је у Сомбору фонд, назван »Platoneum« за издржавање сиромашних ученика препарандије, помагао је народно позориште и друге установе, а на аљмашком гробљу код Новог Сада подигао је себи капелу за гробницу, поред ње је установио школу са станом за учитеље и осигурао им издржавање. 1841. је своју личну библиотеку од 787 књига поклонио Библиотеци Матице српске [1], [2]. Завештао је здања за Српску академију у којима се сада налази Огранак САНУ у Новом Саду. Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери