Области
 
         
   
   
         
датум уноса
11/12/2009
датум измена
26/1/2010
Редни број
1075
Изворни назив
Владика Лукијан Мушицки (1777 - 1837)
Предмет – област
Личности,Религија
Аутор или издавач
Техника
уље
Година Век
19.
Коментар
Додатак
Лукијан Мушицки (27. јануар 1777, Темерин - 15. март 1837, Карловац). Основну школу је учио у Темерину, гимназију у Новом Саду и Сегедину, а права и филозофију у Пешти. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у Карловцима, наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира Шишатовца. Умро је као епископ у Плашком. Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде", Давид „псалмопјевац" и нарочито Хорације, чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку" и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима. Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено „стихотвореније" врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, „благонаравију" и „добродјетељи" и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме Глас народољупца и Глас харфе шишатовачке биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова пезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља занимљив покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике". Одржавао је пријатељску везу са Михаилом Витковићем, српским песником из Пеште коме је Мушицки посветио и оду. Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика. Живећи у доба Вукове реформе језика и правописа, Мушицки се бавио и питањем језика. Он је за слово ј и уноси у српску азбуку слово ђ, изјашњава се за народни језик, али као црквени човек он је и за рускословенски: Словенски, сербски језик — два су пута К једној цели воде нас. Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност. Текст је преузет са Википедије.
 

Претрага


 
Wikipedia
 
Google
Учитавање
 
Банери